О књизи: 1998 / Константин Ваншенкин је познат и вољен првенствено по својим песмама, које су постале заиста народне песме („Волим те, животе“, „ Како се испраћају бродови”, „Аљоша” итд.) Књига славног песника разликује се од дела његових „другова у мемоарској радионици” пре свега по томе што не садржи уобичајену концентрацију на себе у овом жанру. Аутор је само један од чланова Клуба, где можете срести Твардовског и Бернеса, Антоколског и Светлова, Висотског и Стрељцова. Ово је прича о времену и људима, занимљива и пријатељска прича, иако понекад непристрасна. У њему има туге за преминулима и горчине од онога што се није остварило... Али што је најважније, има наде у најбоље, као и у сваком песничком стиху Константина Ваншенкина.